<body>
She's like a wind!

31.12.2015.

Nova godina. Novi početak.
Neka vam je srećna predstojeća 2016.
2015. je mogu reći, prebrzo prošla. Da je bila dobra, bila je. Ne žalim se. Hvala Bogu, ono što sam željela postigla sam.
Nova godina, stariji mi... Tako treba da bude, no plaši me brza prolaznost vremena. Imam utisak kao da je jučer bio 31.12.2014. Ja na tu prebrzu prolaznost, doduše ne mogu utjecati, niti je na meni da o tome razmišljam, ali samo kažem. :)
Lijepo se provedite večeras, ako imate u planu negdje slaviti. Ja ću kući. Nisam ljubitelj "derneka", proslava i svega što se veže za te neke dočeke.
Samo, ovako na kraju godine me obuzmu neka sjećanja, pa razmišljanja, pa (ne)odluke... I tako doživim erupciju nekih osjećanja, što baš i ne volim, ali eto. Tako je kako je. Prošlost ne možemo mijenjati, ali na svoju budućnost pokušajmo utjecati, bar onaj dio koji je u našoj moći.

Ono što nam svima želim u Novoj 2016. godini jeste punoo zdravlja, sreće, ljubavi, miraa. To je ono što je najvažnije. Ostalo će doći samo po sebi.

Uživajte u onom što/onim koga imate, budite srećni!

Neka nam je svima SRETNA NOVA 2016. godina!


06.11.2015.

03.10.2015.

Some like that...

   



14.09.2015.

Snove snovima ostavi...

Upoznala sam ga, na zimovanju. Planina, snijeg. Familija i ja.
Gužva na skijanju, djevojčica prilazi k meni. Grli me. Za njom trči On. Kaže: "Izvini djevojko, Ema je malo nestašna.."
Gledam taj prizor... Smeđa, razbarušena kosa, plavo odijelo za skijanje. Ništa ljepše odavno nisam vidjela. Djevojčica se ne odvaja od mene. Kažem: "Pusti, baš je slatka."
I tako danima, nismo se odvajali, jer djevojčica me naprosto zavoljela. I ja sam nju, a i njega.
Rekao mi je da je oženjen. Rekao mi je da je sam s Emom na zimovanju. Ništa između nas se nije desilo, a kao da sve jeste... Bili smo tako blizu jedno drugom. One emocije nisam nikad doživjela. Samo tad.
Došao je sa nama, našoj kući, bili smo tu neko vrijeme. Zazvonio mu je mobitel. Bila sam u toaletu, čula sam da je Ona. Zaplakala sam. Kao nikad. Znala sam da je vrijeme da ide.
Znala sam da ga možda više nikad neću vidjeti ni čuti. Izašla sam iz kuće, sa blagim osmijehom.
Rekao je Moram... Rekla sam Idi. Ema me snažno zagrlila i rekla Volim te. Odvratila sam joj isto tako. U njegovom oku sam vidjela suzu..
Otišao je. Patila sam... Pokušala ga izbaciti iz glave.
Jedan dan zazvonio je Viber. Poruka.
Bio je to on.
Pisalo je:
" Shvatio sam da stvari koje se dese spontano, mnogo su ljepše od onih koje planiramo."



19.08.2015.

...


Stariji postovi